Mnogi ljudi znaju da je Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu za otkriće opšte teorije relativnosti, iako mu je ona dodeljena 1921. godine za raniji rad, opis fotoelektričnog efekta. Upravo je ovo naučno otkriće pokrenulo razvoj solarnih panela i zahvaljujući tome danas možemo pronaći rešenje kao što je Generon solarni crep, koji se uklapa u ravan krova, tako obezbeđujući proizvodnju zelene energije za naš dom.
U današnje vreme, kada se održivost i korišćenje obnovljivih izvora energije sve više očekuju u svim oblastima života, u Terranu se posebna pažnja pridaje ekološkim merama. U našem kratkom rezimeu, želeli bismo da damo mali istorijski uvid u to gde je počelo otkriće solarnog panela i kako smo došli do solarnog crepa.
Istorija solarnih panela: od slučajnosti do solarne elektrane
Sam fotonaponski efekat (tj. da sunčevo zračenje može da proizvede električnu struju u odgovarajućem elektrohemijskom medijumu) je prvi put uspešno demonstrirao 1839. godine 19-godišnji francuski fizičar - Aleksandar Edmon Bekerel. Da slučajnosti postoje ne dokazuje ništa bolje od činjenice da je 20 godina kasnije, britanski inženjer elektrotehnike Viloubi Smit takođe bio veoma iznenađen čudnim ponašanjem komponente solarne tehnologije: sprovodio je eksperimente sa podvodnim kablovima dok je otkrio da selen koji se koristi za njih ima fotonaponska svojstva.
Za objašnjenje fotoelektričnog efekta, Albert Ajnštajn je 1921. dobio Nobelovu nagradu za fiziku, što je dalo još jedan podsticaj eksperimentima na provodljivosti različitih materijala. Prvu efikasnu i široko primenljivu solarnu ćeliju zasnovanu na silicijumskom poluprovodniku konačno su predstavili američki naučnici 1954. godine, zahvaljujući podršci svemirske industrije.
Sa solarnim crepom za održivu budućnost
Kada je Terran započeo ekološki svestan razvoj svojih betonskih crepova, želeo je ne samo da proširi prednosti postojećih betonskih crepova, već i da se poveže sa dostignućima porodične i ekološki najprihvatljivije proizvodnje energije i na taj način učestvuje u postavljanju temelja održive budućnosti.
Tako dolazimo do višestruko nagrađivanog solarnog crepa Terran Generon, koji je kompanija razvila zajedno sa Univerzitetom za tehnologiju i ekonomiju u Budimpešti, a sa kojim smo otvorili nove horizonte: svaki crep radi kao solarni panel zasebno.
Razvoj Terran Generon-a je možda najveći korak ka zaštiti životne sredine u novijoj istoriji solarnih panela, jer pokriva potrebe za električnom energijom porodica sa obnovljivom energijom, bez kompromisa. Nema potrebe za demontažom krovne obloge, ona ne narušava izgled kuće, a u stvari, solarni panel koji se stapa u ravan krova pruža sasvim poseban estetski doživljaj. Od uvođenja Terran Generon-a, obezbedio je snabdevanje energijom blizu 300 domaćinstava i institucija, što znači oko 150.000 instaliranih modula.
U našem prethodnom postu predstavili smo neke aspekte koje vredi razmotriti ako razmišljate o instaliranju solarne panela.